Audiblog

Sportska nota se može naći u genima svih Audijevih modela. U slučaju S modela, to je glavni princip, koji dolazi u kombinaciji s udobnosti, estetikom, elegancijom i beskompromisnom kvalitetom. Audi S8 s moćnim V10 FSI motorom koji proizvodi 331 kW (450 KS) kombinuje sve ove karakteristike kako bi proizveo visoki stepen strasti i prevlasti. Već mali pogled na vanjštinu je dovoljan kako bi se uvidjelo da S8 daje nepogrešivo obećanje visokih performansi. Spreda, single frame rešetka je izvedena u platina sivoj boji, a okomite šipke su hromirane. Tri ravna otvora za vazduh naglašavaju prednji donji branik; veliki otvori ispod prednjih svetala poseduju rešetku u obliku saća. Xenon plus prednja svetla su opremljena sa statičkim svetlima i svetlima za zavoje, zajedno s LED dnevnim pozicijskim svetlima.

Sa strane, sjajni rukohvati vrata, kućišta osvrtnih svetala i V10 amblemi označavaju izuzetan status modela S8. Sa svojim 20-inčnim tockovima, sportski predvodnik ove marke čvrsto stoji na putu. Integralni zadnjii spojler, blagi svetli rub donjeg branika i izduvnii sastav sa četiri okrugle izduvne cevi zaokružuju promene. Zahvaljujući ASF aluminijskoj konstrukciji, S8 se može pohvaliti s najlakšom školjkom u celom luksuznom segmentu – teži samo oko pola mase konvencionalne čelične strukture.

Aluminijum takođe definise karakter unutrašnjosti. Pragovi vrata su ukrašeni sa S8 amblemima, kao i ploča s instrumentima i kožno sportsko kolo upravljača. Umetci su izvedeni od brušenog aluminijuma i ugljeničnih vlakana. Kožno multifunkcijsko sportsko kolo upravljača posjeduje kontrastne vezove i aluminijumski sjajne poluge mjenjača. Igle pokazivača su bele, a sami pokazivači svetlo sivi. Električno podesiva sportska sedista su izvedena u dvobojnoj koži; sedista su grejna i mogu se namještati u raznim smerovima. Preko i iznad luksuzne standardne opreme modela A8, S8 nudi niz dodatnih modernih opcija. One uključuju praktičan sastav ulaska s naprednim ključem, Bang & Olufsen audio sastav, ugrađen bord kompjuter, dupla stakla i DVD navigacijski sastav.

Sa zapreminom od 5.204 ccm, ovaj V10 proizvodi 331 kW (450 KS) snage pri 7.000 o/min i 540 Nm obrtnog momenta s maksimumom na 3.500 o/min. Luksuzna limuzina na taj način postiže putne performanse sportskog automobila velikog kalibra. Audi S8 ubrzava od mirovanja do 100 km/h za 5,1 sekundu i bez problema postiže najveću brzinu 250 km/h (elektronski ograničena). uprkos njegovom sportskom karakteru, deset-cilindrični agregat, koji se pali tipkom na prednjoj ploči, radi uglađeno i s visokom profinjenosti. Ova V10 ima trenutan odziv na gas, a pod opterećenjem takođe proizvodi odličnu zvučnu izolaciju, kako i odgovara dinamičnom automobilu.

cena u americi 96.000 dolara 

http://img232.imageshack.us/img232/7263/61381657kh0.png

Klikom na link mozete videti hronolosku listu 

Novoosnovana kompanija bila je poznata kao „Audi NSU Auto Union AG“, i označila je pojavljivanje Audija kao zasebnog brenda, i to po prvi put posle rata. Prvi novi model ovog naziva bio je Audi 100, iz 1968. godine. Za njim su ubrzo usledili Audi 80, u 1972.-oj godini, i Audi 50.

Kako je izgled Audija toga vremena bio dosta konzervativan, prihvaćen je predlog inžinjera Jerga Bensingera da se tehnologija za pogon na sva četiri točka, koja je već bila našla primenu u nekim Folksvagenovim modelima, prilagodi i primeni u Audijevim trkačkim modelima. Kao rezultat tih napora, 1980. nastao je model „kvatro“, kupe sa turbo motorom, koji je ujedno bio prvi nemački serijski proizveden automobil sa pogonom na sva četiri točka preko centralnog diferencijala.

S obzirom na to da su 1985. brendovi Auto unija i NSU i formalno ugašeni, zvanični naziv kompanije je jednostavno preimenovan u, kratko, „Audi AG“. Trenutno, Audijeva prodaja beleži snažan rast u Evropi. U 2004. prodato je 779 441 vozilo širom sveta.

  Fabrike Auto unije bile su teško bombardovane i delom uništene tokom Drugog svetskog rata. Nakon rata, Cvikau postaje deo Demokratske Republike Nemačke (Istočna Nemačka) i premešta se sedište Auto unije; Dajmler-Benc stiče 88 odsto vlasništva Auto unije i sledeće godine, 1964., Benc prodaje kompaniju Folksvagenu. Septembra 1965. lansiran je novi model sa zaštitnim znakom Audija. Model je dobio interni naziv F103 i počeo se prodavati samo kao Audi (dakle, to ime je sada označavalo model auta, a ne proizvođača, jer se još uvijek proizvodio pod firmom Auto unije), ali je docnije postao poznat pod imenom Audi 72. Unapređivani modeli bili su nazivani po broju konjskih snaga, te su tako nastali Audi 60, 75, 80 i Super 90. Ovi modeli bili su u prodaji sve do 1972.

  
1969. Auto unija se spojila sa NSU, čije je sedište bilo u blizini Štutgarta. 50-ih godina prošlog veka NSU je bio najveći svetski proizvođač motocikala, ali se kasnije preorijentisao na proizvodnju manjih kola poput NSU Prinz. NSU se zatim posvetio proizvodnji rotacionih motora, koji su u to vreme bili novina, prema ideji Feliksa Vankela. Za 1967. godinu, novi NSU Ro 80 bio je futuristički model daleko ispred svog vremena u tehničkim detaljima kao što su aerodinamika, mala težina i bezbednost, ali gorući problemi sa rotacionim motorima stavili su tačku na nezavisnost NSU. Danas se ta fabrika u blizini Štutgarta koristi za proizvodnju većih Audijevih modela.

Godine 1932. Audi se integrisao sa proizvođačima Horh, DKW i Wanderer (Vanderer) u Auto uniju. Auto unija je koristila četiri ispresijecana prstena, koji danas predstavljaju znak Audija, kao simbol gorepomenuta četiri brenda. Ovaj znak je, međutim, korišćen samo na trkačkim modelima Auto unije tog vremena, dok su kompanije članice koristile svoje nazive i ambleme. Sve veća pažnja počela se poklanjati tehnološkom razvoju, te su se u neke Audi modele počeli ugrađivati Horh ili Vanderer motori.

Amblem Audija čine četiri isprepletena prstena koja predstavljaju Auto uniju. Amblem Audija simboliše integraciju Audija sa DKW, Horhom i Wanderer-om: prvi prsten predstavlja Audi, drugi predstavlja DKW, treći Horh, a četvrti i poslednji Vanderer.

Koreni kompanije sežu u 1899. godinu i vezuju se za ime Augusta Horha. Prvi Horhov automobil proizveden je 1901. Godine 1910. Horh je bio prisiljen da napusti kompaniju koju je osnovao. Ubrzo potom, osnovao je kompaniju u Cvikauu, nastavivši da koristi Horh brend. Njegovi bivši partneri tužili su ga sudu zbog nedozvoljenog korišćenja zaštitnog znaka, a nemački sud je doneo odluku da brend Horh pripada njegovoj bivšoj kompaniji. Horh je, dakle, bio prinuđen da se uzdrži od korišćenja vlastitog prezimena u svom novom poslu sa kolima. Horh je odmah sazvao sastanak u stanu Franc Fikenčera da bi smislio novo ime za kompaniju. Tokom ovog sastanka, Francov sin je tiho učio latinski jezik u uglu sobe. U nekoliko navrata činilo se kao da je na ivici da izgovori nešto, ali bi samo progutao reči i nastavio da radi, sve dok u jednom momentu nije izustio: „Oče – audiatur et altera pars... zar ne bi bila dobra ideja nazvati je AUDI umesto HORH?“. „Hör“ na nemačkom znači „Slušaj!“ a isto to znači i „Audi“ na latinskom. Svi prisutni su sa oduševljenjem prihvatili ideju. Često je prisutno uverenje (ali to nije tačno) da je Audi akronim od „Auto Union Deutschland Ingolstadt“.

Audi je počeo sa četvorocilindričnim modelom 2612 cc (2,6 litara), za kojim su usledili modeli 3564 cc, kao i 4680 cc. Ova vozila su se pokazala uspešnim čak i na sportskim priredbama. August Horh je napustio kompaniju Audi 1920. Audi automobili toga vremena bili su luksuzna vozila opremljena specijalnom limarijom.